OVI LEKOVI UNIŠTAVAJU VITAMINE U NAŠEM ORGANIZMU: Doktorka Svetlana Stanišić upozorila SRBE da OBRATE PAŽNJU

Poznato je da lekovi mogu da imaju neželjena dejstva, bez obzira na to da li su propisani od strane lekara ili je reč o onima koje uzimamo bez recepta. Iako je to manje poznato, među mogućim neželjenim efektima je i uticaj na stanje zaliha vitamina u organizmu.

Koji lekovi utiču na gubitak vitamina B grupe

U razgovoru za eKlinika portal, profesor dr Svetlana Stanišić najpre objašnjava uticaj pojedinih lekova na vitamine B grupe:

– Antacidi, oralni kontraceptivi i fenitoin (antiepileptik) smanjuju efikasnost vitamina B1 u telu, dok na vitamin B2 oralni kontraceptivi i tetraciklini, aminoglikozidi i makrolidi (antibiotici) imaju antagonistički efekat. Kateholamini (karbidopa za Parkinsonovu bolest) i izoniazid (lek za tuberkulozu) smanjuju efikasnost vitamina B3. Teofilin (lek za astmu), izoniazid (lek za tuberkulozu), kortikosteroidi i oralni kontraceptivi smanjuju efekte vitamina B6.

Lekovi za zapaljenske bolesti creva, holesterol i oralni kontraceptivi: Kako utiču na vitamine B grupe

– Antacidi, antiepileptici, sulfasalazin (koristi se za lečenje ulceroznog kolitisa, Kronove bolesti ili reumatoidnog artritisa), oralni kontraceptivi, holestiramin (koristi se za smanjenje holesterola u krvi), kao i trimetoprim, hloramfenikol i kotrimoksazol (antibiotici) smanjuju efikasnost vitamina B9. Hloramfenikol (antibiotik) smanjuje dejstvo, a oralni kontraceptivi smanjuju koncentraciju B12 u krvi. Holestiramin (lek za holesterol) i metformin smanjuju preuzimanje vitamina B12, dok antacidi deluju na preuzimanje vitamina B12 iz hrane, ali ne iz suplemenata – naglašava naša sagovornica.

Kiselost organizma, lekovi i apsorpcija vitamina B grupe

– Kiselost želuca je ključna za apsorpciju određenih nutrijenata, pre svega za vitamin B12 i gvožđe. Vitamin B12 se u želucu oslobađa iz proteinskih veza zahvaljujući kiselom okruženju, što omogućava njegovo vezivanje za intrinzični faktor i apsorpciju u tankom crevu, a kiselost želuca utiče i na preuzimanje tzv non-hem gvožđa iz biljnih izvora. Iako kalcijum može biti apsorbovan u manje kiselom okruženju, optimalna kiselost pomaže rastvaranju kalcijumovih soli, a i magnezijum i cink se lakše apsorbuju u prisustvu kiseline – prenosi nam profesorka Stanišić, koja uz navode jedne ranije studije i daje i konkretan primer:

GERB, čir, antacidi i niži nivo nekih vitamina i minerala

– Pacijent se godinama borio sa hroničnom gastroezofagealnom refluksnom bolešću (GERB) i čestim epizodama čira na želucu. Kako bi ublažio svoje simptome, redovno je uzimao antacide, koji sadrže aluminijum i magnezijum. Posle nekoliko godina kontinuiranog uzimanja antacida, pacijent je počeo da oseća umor, slabost, učestale grčeve u mišićima, i otežano disanje. Nakon detaljnog medicinskog pregleda, uključujući krvne analize, utvrđeno je da ima niske nivoe magnezijuma, gvožđa i vitamina B12 – navodi sagovornica našeg portala .

Vitamine C i D u našem telu takođe mogu da „unište“ neki lekovi, ali i mineralna ulja

Kako kaže prof.dr Stanišić, aspirin utiče na vitamin C tako što smanjuje apsorpciju, a i neki lekovi za smanjenje apetita kao fenfluramin, oralni kontraceptivi, fenitoin i tetraciklini utiču na nedostatak L-askorbinske kiseline. Što se tiče vitamina D, izoniazid (lek za tuberkulozu), lekovi za epilepsiju ubrzavaju inaktivaciju, antacidi na bazi aluminijuma mogu dovesti do taloženja žučnih kiselina i tako uzrokovati smanjeno preuzimanje vitamina D, a kortikosteroidi i nesteroidni antiinflamatorici (ibuprofen, indometacin, diklofenak) smanjuju nivo vitamina D.

Prema rečima redovne profesorke na predmetima Ishrana i Osnove fizičke hemije, mineralna ulja (ulje od origana) i oralni kontraceptivi mogu da povećaju koncentraciju vitamima A u plazmi. Neomicin smanjuje preuzimanje vitamina A, a lekovi za holesterol u krvi i antacidi smanjuju preuzimanje vitamina A. Aspirin i estrogen imaju antagonističko dejstvo u slučaju vitamina K.

Na zalihe kojih vitamina utiču kortikosteroidi, a šta mogu da nam „uzmu“ diuretici

– Kortikosteroidi smanjuju preuzimanje kalcijuma, kalijuma, cinka, vitamina C i uzrokuju zadržavanje natrijuma. Naravno, za sve hidrosolubilne vitamine uticaj alkohola je poguban. Ako govorimo o diureticima, oni utiču na izbacivanje minerala i hidrosolubilnih vitamina, a kako su to lekovi koji pomažu u eliminaciji viška tečnosti iz tela, često su propisivani za lečenje visokog krvnog pritiska i edema. Neki od ovih lekova mogu povećati izlučivanje elektrolita kao što su kalijum, magnezijum, kalcijum i cink, što može uticati na njihove nivoe u organizmu. Kalijum i magnezijum su ključni za pravilno funkcionisanje mišića i nervnog sistema, dok kalcijum i cink imaju važne uloge u održavanju zdravlja kostiju i imunološkog sistema – navodi prof.dr Stanišić, koja nam mogući uticaj diuretika ilustruje primerom kliničke studije i slučaja iz prakse:

Hipertenzija, diuretici i suplementacija izgubljenih vitamina i minerala

– Pacijentkinja je zbog hipertenzije i problema sa zadržavanjem tečnosti dugi niz godina uzimala diuretike. S vremenom je počela da oseća stalnu slabost, umor i pojavu grčeva u mišićima. Lekar joj je predložio da uradi laboratorijske analize, koje su pokazale značajno smanjenje nivoa kalijuma i magnezijuma. Dodatne analize su takođe ukazale na smanjene nivoe kalcijuma i cinka, što je doprinelo slabljenju kostiju i čestim prehladama zbog oslabljenog imuniteta. Na osnovu ovih rezultata, lekar je prilagodio terapiju i preporučio suplementaciju ovih minerala kako bi se poboljšalo opšte stanje i kvalitet života pacijentkinje.

Dijabetes i insulinska rezistencija: Uticaj metmorfina na nivo vitamina i minerala

Metformin je lek koji se koristi za terapiju insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2. Ali, kako se pokazalo, utiče na zalihe vitamina B12 u organizmu, naročito zbog toga što je terapija dugotrajna.

– Osim toga, postoje naznake da metformin utiče na zalihe folne kiseline u organizmu, što je posebno značajno za trudnice koje koriste ovu terapiju. Studije beleže primer pacijenta, koji već dve decenije živi s dijabetesom tipa 2. Upravljanje njegovim stanjem uključuje strogu dijetu, redovnu fizičku aktivnost i upotrebu oralnih antidijabetika, uključujući metformin. U poslednjih nekoliko meseci, pacijent primećuje pojačan umor, zaboravnost, otežano disanje pri naporu i otežanu koncentraciju. Detaljni krvni testovi pokazali su nizak nivo folne kiseline i vitamina B12. Pacijentu je preporučena suplementacija ovim vitaminima – objašnjava profesor dr Svetlana Stanišić.

Kako aspirin može da izmeni nivo nekih vitamina

Acetilsalicilna kiselina (ASA), široko poznata kao aspirin često se koristi za ublažavanje bola, smanjenje upala, kao i za prevenciju kardiovaskularnih problema. Međutim, napominje naša sagovornica, i dugotrajna upotreba aspirina može imati određene neželjene efekte na metabolizam minerala i vitamina u organizmu:

– Posebno, ASA može smanjiti nivo kalcijuma u krvi i urinu, što može biti rezultat njene sposobnosti da inhibira prostaglandine, molekule koje igraju ključnu ulogu u regulaciji upala i bola, ali i u održavanju ravnoteže minerala. Pored toga, redovna upotreba aspirina može uticati na to kako naše ćelije koriste energiju, što povećava potrebu za esencijalnim mikronutrijentima poput gvožđa, cinka i vitamina B6. Ovi nutrijenti su vitalni za proizvodnju energije u ćelijama. Njihov nedostatak može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući anemiju, oslabljen imuni sistem i smanjenu sposobnost tela da se oporavi od oštećenja i infekcija.

Laboratorijske analize otkrivaju nivo vitamina i potrebu za suplementacijom

Adekvatna ilustracija je primer pacijenta koji je dugi niz godina uzimao aspirin za kontrolu hroničnih bolova u zglobovima. Počeo je da oseća pojačan umor i slabost, kao i učestale infekcije koje su teško prolazile.

– Nakon detaljnih laboratorijskih analiza, otkriveno je da ima niske nivoe gvožđa, cinka i vitamina B6, uz smanjene nivoe kalcijuma. Lekar je povezao ove simptome s dugotrajnom upotrebom aspirina i preporučio je reviziju terapije, uključujući i dodatak ovih vitalnih mikronutrijenata u njegovu svakodnevnu ishranu kako bi se obnovile adekvatne rezerve i poboljšalo opšte zdravstveno stanje – objasnila je u razgovoru za eKlinika portal prof.dr Svetlana Stanišić.

Bonus video:

(Espreso/Eklinika/Prenosi A.M.)